ŠKOLE ZA RODITELJE -ŠKOLE ZA SVE

Juče sam razgovarala sa jednim odeljenjem u mojoj školi.Oni su mi rekli ono što su mi rekli već stotinu puta.“Dosadno nam je u školi, profesori smaraju,neki postavljaju preteške zahteve a neki  nas ponižavaju“.

Pitala sam ih kako izgleda jedan njihov dan, od ujutru kada podju u školu,kako se osećaju u školi, šta rade kada se vrate iz škole. nisam sugerisala odgovore, htela sam da mi odgovore iskreno.I naravno,opet sam bila zaprepašćena iako sam sve odgovore unapred znala, samo sam htela da oni čuju svoje i odgovore svojih drugova.“Na časovima se smaramo, odem kući, spavam, ustanem, odem do drugova, dodjem, igram igrice, spavam“ bio je odgovor skoro svakog učenika samo drugačije formulisan.
Šta uraditi? Kako se boriti sa ovim? Pitala sam se da li svi koji su odgovorni za obrazovanje u Srbiji znaju ovo?
Verujem da znaju ali o tome izbegavamo da pričamo. Zašto izbegavamo, možda ne smemo.Da li se plašimo da ćemo prihvatanjem problema prihvatiti i sopstvenu krivicu za ovakvo stanje.

Roditelji nerado o tome pričaju a i kada pričaju šapuću kao da se plaše da će neko to čuti pa će ih osuditi. Kažem im da moraju da se bore protiv toga, da moraju da budu dosledni u vaspitavanju, ne posustaju, ne pokažu slabost. Kažem im da se druže sa svojom decom i pokušaju da uđu u njihov svet. Njihova deca su po njihovom mišljenju izgubljena i kasno je…Teško je videti te bespomoćne ljude kako odlaze a vi niste sigurni da će imati snage da nešto promene.

U našu Školu roditeljstva dolaze roditelji kada je problem već narastao i preti opstanku porodice.Razlog leži u našoj kulturi i stavu da je slabost i sramota tražiti pomoć od stručnog lica. Taj razlog je manje štetan od onog da nemaju vremena da se posvete svom detetu. Ja im verujem kao što verujem i nastavnicima da su  na teškoj muci.

Škole roditeljstva su naša budućnost. Sistemski ih uvesti kao obavezu za roditelje koji imaju teškoće u vaspitanju svoje dece.Mi vaspitači u školama ćemo izvršavati svoju obavezu da se stručno usavršavamo i pomažemo roditeljima i deci.

 

O(u)gledni časovi

Kada je ova vrsta časova u pitanju, pored toga što ih drugačije nazivamo, imamo i različitu predstavu o njima i njhovoj svrsi. Nije zato suvišno da se podsetimo šta su to ugledni časovi, odakle oni u poslednje vreme i radi čega.

Važno je reći da to nije pronalazak ovog veka ni čarobni recept za spašavanje obrazovanja sa ruba propasti. To je oblik  izraza nastavnika,  svih njegovih talenata, pretočenih u svsishodne aktivnosti sa ciljem da izazove promene kod učenika a time i kod samoga sebe. Po cilju kome služe ne razlikuju se od običnih časova ali se razlikuju u pripremi, organizaciji, načinu realizacije.

Priprema je veoma bitna faza tog časa što znači da zahteva posebnu pripremu učenika i nastavnika aktivirajući sve raspoložive resurse. Ono što je imperativ je aktivirajmo učenike i to u fazi pripreme isto kao i u svim fazama tj. delovima časa. Aktivan učenik je onaj koji zna da razmišlja i ima nameru da uvidjajući koliko ne zna, a ulažući odredjeni napor usvaja odredjeni sadržaj. Postavlja se pitanje da li postoje i učenici koji ne znaju da razmišljaju ili oni nisu podstaknuti da razmišljaju uopšte govoreći, kroz čitavo svoje školovanje. Odgovor naslućujemo ali kasno je tražiti krivca. Mi stručni saradnici i nastavnici preuzimamo odgovornost na svom času i postavljamo to kao svoj najteži zadatak.

Činjenica da nikada ranije nisu posetili čas svojih kolega sa kojima rade duži niz godina i da se nisu profesionalno poznavali je za njih sada neverovatna. Oni se raduju svakom novom uglednom času i sa njega odlaze bogatiji i snažniji. Primećujem svakog dana kako rešavaju sve teže i teže didaktičke  zadatke i zbog toga su zadovoljni. Zamislite šta sve može zadovoljni nastavnik !

Ocenjivanje kao stres

Bliži se period školske godine koga se svi pomalo bojimo ali koji je ujedno i izazov za sve hrabre prosvetne radnike. Oni se naoružavaju svim mogućim i nemogućim znanjima,veštinama, tehnikama i orudjima kako bi odgovorili na izazove i iskušenja koje ocenjivanje učeničkog  znanja  postavlja pred njih.A za sve ostale ljude to je tako  lako i jednostavno. Za nas je to prilika da suprotstavimo mišljenja, da se uspešno izborimo sa stresom i uspešno privedemo kraju još jednu od mnogih, dugih, turbulentnih školskih godina.Neka nam je sa srećom!

Stručni saradnici nosioci promena u školama Srbije

Pred školama u Srbiji je veliki zadatak – sopstveno usavršavanje. U tome im pomaže efektivno samovrednovanje. Ono omogućava  školi da  identifikuje svoje  snage i slabosti, da uporedi svoj učinak sa učinkom ostalih škola, da identifikuje mogućnosti za poboljšanja, da postavi opšte i pojedinačne ciljeve i da odredi prioritetne aktivnosti neophodne da bi se sve ovo […]